Народна библиотека "Вељко Петровић"

Бачка Паланка

Serbian English German Hungarian Romanian Spanish
Зграда народне библиотеке "Вељко Петровић"
Биста Вељка Петровића
Дечије одељење Народне библиотеке "Вељко Петровић"
Одељење за одрасле Народне библиотеке "Вељко Петровић"
Одељење за одрасле Народне библиотеке "Вељко Петровић"
Одељење за одрасле Народне библиотеке "Вељко Петровић"

ЦРВЕНЕ РУЖЕ НА ПИШЧЕВОМ ГРОБУ

На Осмим Вељковим данима у Сомбору где је 1884. године рођен наојотменији српски писац Вељко Петровић, др Жељко Вучковић спомену причу Коло. Наиме, стриц рече свом синовцу да се ухвати у коло и заигра нашто се синовац нећкаше и питаше стрица - зашто да се хвата у коло кад му се не игра. нашто му стриц рече- играј да се не затре! "Коло" нас опомену да се кратко подсетимо историје наше Библиотеке и да кажемо зашто 1968. године Народна библиотека понесе име Вељка Петровића. Али пре тога ваља рећи да су библиотекари задужени да чувају традицију и да стоје на бранику заборава као што војници у бесаним ноћима стоје на бранику своје отаџбине. С поносом ћемо подсетити на духовну клицу наших предака који прво семе културе посејаше давне 1869. године, уколевчише прво читалиште. Семе израсте у стабло и не затра се. Библиотеке су одувек делиле судбину човека. Вечите сеобе, деобе, ратови, поплаве. Запамти Паланачко библиотекарство времена и невремена, добре и лоше библиотекаре, а онда се Библиотека поменуте 1968. године усели на адресу Трг братства и јединства бр. 30 где и данас поносна, пространа , умивена, миришљава од оних десет букета ружа које је песник Николај Степанович Гумиљов поклонио руској песникињи Ани Ахматовој у једном истом дану. Библиотеци дадоше име по : песнику, есејисти, приповедачу, великом зналцу ликовних уметности или како др Славко Гордић у књизи Огледи каже : "Невероватно, а истинито -после Андрића, највише добрих приповедака на српском језику, написао је Вељко Петровић".  Вељко Петровић је у Будимпешти студирао право. Доласком у Београд другује са Симом Пандуровићем, Дучићем, Скерлићем....С обзиром да са својом женом Маром није имао потомства цео свој живот даровао је српској култури. Био је дуговек и све до смрти у 83-ој години није штедео своје време, своје знање, целу своју душу племениту и помало рањиву посветио је српству. За живота је био : запослен у Министарству просвете, био је члан Српске академије наука и уметности, председник Матице српске у Н. Саду и дугогодишњи управник Народног музеја у Београду… Добитник награде Савеза књижевника Југославије.... Мара Петровић поштујући жељу свога супруга завештала је граду Београду сву имовину : кућу у Драјзеровој улици, стилски намештаj, пребогат опус слика познатих уметника, богату преписку....Мара и Вељко су цео свој живот маштали да кућа у Драјзеровој постане својеврсни дом за писце који долазе у Београд. Пусте жеље. Не би тако! Ни данас у години која бележи 50 година од смрти нашег Вељка празнина. Како је наш Вељко остао сироче тек што је угледао света тако му душа постаде осетљива и рањива. А таквог га је, управо, снашла "неугодна посхумна полутишина. Читају се и проучавају други и другачији, поетички актуелнији..." (др Славко Гордић). Библиотекари Народне библлиотеке "Вељко Петровић" свесни да ово време у коме се размишља како загрејати собу у којој новорођенче треба на направи свој први корак у живот, време сиромашно - и није време за славља те донеше одлуку да Дан библиотеке обележе одласком на Ново гробље где ће запалити свеће и црвеним ружама покрити Вељков гроб, а исто тако обићи и гроб Милорада Панића Сурепа по коме је устројено највише признање за успешан рад у свету библиотекарства. Тачно у подне 19 радника Библикотеке нашло се на гробу драгог нам kњижевника. Библиотекарима се придружио господин Младен Весковић у својству вишег саветника Министарства за културу и информисање Републике Србије, као и кустосица Новог гробља. Док је колегиница Сања Убовић над гробом писца читала слово о Вељку, библиотекари су по православном обичају запалили свеће, окитили гроб црвеним ружама, а на Сурепов гроб положили сузу. Све то снимила је уз изјаву директорице Ковиљке Добрић екипа РТС . Библиотекари су затекли две пирамиде на гробу Петровића.  Пирамида Марина је некако трошнија, као да један део хоће да одпадне па да подсети да није на Божју....... И док су библотекари уживали у обиласку Музеја историје Југославије, где су уз сву љубљзност особља провели око 4 сата господин Весковић је назвао директорицу Библиотеке и предложио да се е-мејлом обрати градском менаџеру уз обећање да ће на дан смрти Вељка, 27. 07. 2017. године бити подигнута спомен плоча Вељку Петровићу и његовој Мари. Овом путешествију библиотекара учинио је својим присуством велику част др Богдан Трифуновић, председник Друштва б иблиотекара Србије. Својом импресивном професионалном и радном биографијом др Трифуновић је директор Библиотеке "Владислав Петковић Дис" у Чачку. Ова Библиотека у склопу организације Дисовог пролећа расписује конкурс Млади Дис, која подразумева награду за прву песничку збирку аутора до 31 године старости. Сваке године награда Млади Дис у циљу промоције струке додељује се у другој библиотеци негде. Др Трифуновић и директорка Добрић договорили су се да Библиотека "Вељко Петровић" априла или маја текуће године буде домаћин ове фантастичне манифестације. Сваки Дан Библиотеке остао је урезан у срцима библиотекара наше Библиотеке, али овај 3. фебруар 2017. је догађај на који ће бити поносни не само библиотекари, него и наша Бачка Паланка, а надамо се и српско библиотекарство, као и Друштво књижевника Србије. Предлог Министарства културе и информисања Републике Србије, у сарадњи са Задужбином Иве Андрићаа а поводом обележавања 125-годишњнице од рођења српског нобеловца Иве Андрића Библиотека ће у склопу својих програмских активности у Галерији Библиотеке испоштовати организацијом бесплатних часова учења сликања, дизајна, костимографије. Посебан акценат ставићемо на сликање мостова и ликова из Андрићевог књижевног опуса. Искрено се надамо да ће ангажовање у поводу обележавања 125-дишњице нашег нобелoвца подићи јавну свест о културном богатству које је Андрић оставио покољењима у аманет. Или као у оној причи "Коло" с почетка овог писања- да се не затре.

Текст објављен у „Недељним новинама“

Аутор Ковиљка Добрић, директор Народне библиотеке „Вељко Петровић“

t1

Овогодишња свечаност поводом 147. годишњице Народне библиотеке „Вељко Петровић“ одржана је 5. фебруара у простору галерије Библиотеке.  Свечаност су увеличали министар културе и информисања Иван Тасовац, управник Народне библиотеке Србије Ласло Блашковић, управник Матице српске Селимир Радуловић, директор Градске библиотеке у Новом Саду Драган Којић, директорица Градске библиотеке из Вршца Даринка Михајловић, председник СО Бачка Паланка Мита Лачански, песник Благоје Баковић, директори јавних предузећа наше Општине. У свечаној атмосфери и у присуству бројних званица и гостију Библиотеке, директорица Ковиљка Добрић је бираним речима поздавила све присутне и са радошћу им пожелела добродошлицу. На почетку свог казивања подсетила је на живот и дело Вељка Петровића, великог српског приповедача, великана српске писане речи, а чије име са поносом носи Библиотека у Бачкој Паланци. Подсетила и на годину 1869. када је у Бачкој Паланци посејано семе библиотекарства које своје плодове убира све до данашњих дана: „Читаоница новосадска имала је утицаја и на нашу Бачку Паланку која је само након 24 године радосно дочекала заједничко читалиште. Извори бележе да је читалиште располагало са 257 књига. Сеобе, деобе, ратови, поплаве – ништа не поштеди ни књиге ни куће у којима су оне чекале на оне који их пажљиво пред сан стављају под узглавље своје. И тако деценијско истрајавање паланчке Библиотеке 1968. године остаде прошлост јер се те године Библиотека сели на адресу Трг братства и јединства број 30. Ту је и данас.“

У свом даљем излагању, директорица је напоменула да поред 147. годишњице постојања, Народна библиотекаt2 у Бачкој Паланци слави и 47 година рада Дечјег одељења. Уследио је детаљнији извештај о раду Библиотеке по одељењима у претходној години, који је директорица са нескривеним поносом представила присутним гостима.

Нагласила је да су запослени на Одељењу за одрасле свој рад прилагођавали су захтевима времена и тако су у своју суштину унели све облике друштвене трансформације: социолошке, културолошке и Одељење је расло, развијало се, ни корака не заостајући иза тенденција савременог друштва. Напоменула је да Одељење за одрасле располаже са две читаонице: читаоницом општег типа и научном читаоницом у којој су четири персонална рачунара са интернетом и фондом приручне литературе.  У овој години Одељење је сачинило програмски пројекат обележавања 100 година од рођења Бранка Ћопића који се састојао од поставки више изложби фотографија и докумената, као и књижевних трибина посвећених целокупном делу једног од највећих српских књижевника.

У даљем излагању директорица Добрић је истакла значај Дечјег одељења. Сви капацитети, снага и ентузијазам библиотекара усмерени су на задовољавање потреба најмлађих чланова. Одговорност библиотекара на Дечјем одељењу је да развој деце усмере на  прави пут, што ће осигурати будућност Библиотеци, али и просперитет локалној заједници. Битно је напоменути да се Дечје одељење у 2015. години укључило у пројекат „Пишимо и читајмо са Аном Франк“. Осим тога, на овом Одељењу реализовано је 65 радионица и постављено 8 изложби са различитом тематиком, а у сарадњи са „младим библиотекарима“ током целе протекле године реализовани су бројни културни садржаји.

t3Рад Завичајног одељења могао би се окарактерисати кроз промоције завичајних аутора, али се он огледа и кроз сарадњу са бројним установама и организацијама културе. Директорица је подсетила да „међу публикацијама које су биле евидентиране у фонду Паланачке читаонице 1869. године налазиле су се и књиге првих паланачких штампара“. Библиотекар овог Одељења је у партнерству са просветним радницима реализовао програм „Паланка некад и сад“. Од осталих пројеката треба поменути и презентовање Библиотеке на Новосадском салону књига, објављивање фото-приче “Дунав-равничарски див“, зборник радова „Паланачка прича“ са делом текста библиотекара Завичајног одељења и др. Завичајно одељење промовише књиге завичајних аутора, на првом месту песнике  КК „Дис“.

Одељење библиотечких огранака може да се похвали да је у 2015. години у својих тринаест огранака уписало 3264 нова члана, од којих су 1592 деца до 14 година. Самостално или у сарадњи са установама и удружењима организовано је 478 културно-уметничких и едукативних манифестација и активности, 21 књижевни сусрет, 8 предавања са различитом тематиком. Сваки од тринаест огранака Библиотеке настојао је да постане и остане културни и информациони центар своје локалне заједнице.

Набавно-обрадно одељење је у току 2015. године обухватило следеће послове: набавку, класификацију, сигнирање, каталогизацију и ревизију књижне грађе. Поред куповине наменским средствима,књижни фонд се попуњавао поклонима дародаваца, откупом Министарства Републике Србије и пројектом којим се аплицира на средства Министарсва АП Војводине. У 2015. години набављено је 8940 књига и сликовница, а обрада се ради централизовано за све организационе јединице.

Закључујући излагање, директорица је нагласила да је Народна библиотека „Вељко Петровић“ веома значајна културна институција у Јужнобачком округу чији фонд броји преко 180000 публикација, а користи га око 6300 уписаних чланова. У току године набави се и до 10000 књига, што је изнад републичког просека. Број издатих публикација износи око 120000 у току године.

У наставку прославе и обележавања годишњице, пригодан програм приредили су ученици бачкопаланачке Музичке школе „Стеван Христић“, а стиховима је присутне поздравио песник Благоје Баковић.

Обраћајући се присутнима и честитајући Дан библиотеке, министар Иван Тасовац је напоменуо да данашња савремена библиотека са својим програмима обликује идентитет читаве заједнице и покретач је позитивних промена које су неопходне сваком друштву.  Министар је овом приликом Библиотеци поклонио вредне књиге које ће попунити фондове Одељења за одрасле и Дечјег одељења.

На овој свечаности подељене су захвалнице за сарадњу и подршку у раду заслужним појединцинма и установама. Добили су их Мита Лачански, председник СО Бачка Паланка, Драган Којић, директор Градске библиотеке у Новом Саду, а као радници бачкопаланачке Библиотеке. Захвалнице са добили Гордана Чуљак, спремачица и Кајица Даничић, библиотекар у пензији.

Обележавање Дана библиотеке у Бачкој Паланци улепшале су и две изложбе: поставка етно материјала Завичајног одељења поводом обележавања 70 година од колонизације и фото- документациона поставка поводом обележавања стогодишњице рођења Бранка Ћопића.

Након програма и обиласка изложбе, за све присутне је приређен коктел уз пријатно дружење.

У Бачкој Паланци, 6. фебруара, 2016. године  

Галерија Народне библиотеке "Вељко Петровић" била је тесна да овог 5. фебруара 

bibl1прими све љубитеље књиге и писане речи. Славећи свој 146. рођендан, Библиотека је као foto1и увек у оваквим приликама приредила свечаност достојну ове старе даме и великана чије име носи - Вељка Петровића. У свом обраћању, директорица Ковиљка Добрић поздравила је уважене госте, како је сама рекла - отвореног срца и са поштовањем: управника Библиотеке Матице српске, господина Селимира Радуловића, господина Драгана Којића, директора Градске библиотеке из Новог Сада, проф. др Жељка Вучковића, директора Градске библиотеке "Стеван Сремац" из Ниша, господина Небојшу Васића, госте из Градске књижнице и читаонице из Винковаца, председника СО Бачка Паланка Миту Лачанског, начелника Општинске управе Луку Станића, председника КК "Дис" песника Нешу Живкова, књижевника Вању Чобанова, директоре јавних предузећа и установа, представнике медија, пензионере Библиотеке, све присутне госте, као и колеге библиотекаре.

Присутнима су се уз честитке за досадашње успехе и лепе жеље за будући рад Библиотеке, обратили директор Градске библиотеке господин Драган Којић и

bibl2професор Жељко Вучковић, а у име КК "Дис" за изузетну сарадњу захвалио се председник Клуба Неша Живков. У част овог, за нас важног јубилеја, управник Матице српске Селимир Радуловић поклонио је Библиотеци "Вељко Петровић" 150 вредних књига.

У свом даљем обраћању, директорица је подсетила присутне на зачетке библиотекарства у Бачкој Паланци, на писане трагове који говоре о дугим годинама рада и борбе за културне вредности. После оснивања Српске читаонице у Новом Саду, под утицајем Доситеја Обрадовића, у нашем граду основано је заједничко Читалиште које је, према сачуваним изворима, бројало 257 књига. Први записи о бачкопаланачком библиотекарству датирају из давне 1869. године.

Директорица Добрић је надахнуто додала да "од тада Библиотека, памтећи све ожиљке настале од ратова, сеоба, добрих и лоших читалаца и библиотекара, књишких мољаца и ноћног шапутања Ане Крењине и Вронског, ради и траје до данашњих дана". Подсетила је да се овог 5. фебруара обележавају се два јубилека - 146 година Народне библиотеке и 46 година рада Дечјег одељења, а затим је присутнима презентовала Годишњи извештај за 2014. годину.

Директорица је са поносом истакла да Одељење за одрасле располаже са 38058 књига које су електронски обрађене и налазе се у слободном приступу за све кориснике. Са просеком који прелази 17 књига по једном члану у протеклој години, 1514 чланова је прочитало 25876 публикација. Ово Одељење пружа члановима могућност да користе две читаонице са 12 места, 4 рачунара најновије генерације и завидни фонд приручне и стручне литературе.

Директорица Добрић је у свом излагању посебно истакла значај Дечјег одељења. Наиме, библиотекари су са децом реализовали 65 креативних радионица (које је посетило 1500 малишана), поставили 14 изложби дечјих радова и представили 5 презентација. Осим ових активности, Одељење је у току 2014. године посетило 7156 најмлађих, а њима је издато на читање 8595 књига и сликовница. - Нисмо се трудили да будемо бољи од других, већ смо се потрудили да будемо најбољи, што умемо и можемо, надахнуто је описала рад овог Одељења директорица Добрић.

Опширније: Свечаност поводом Дана библиотеке

     У присуству гостију из јавног, културног и политичког миљеа, запослени у Народној библиотеци "Вељко Петровић" у среду, 5. фебруара, свечано су обележили 145 година библиотекарства у Бачкој Паланци, као и 45 година од оснивања Дечјег одељења Библиотеке.

      Овом приликом су најистакнутијим сарадницима уручене повеље захвалности: Александру Ђедовцу, председнику Општине Бачка Паланка, Мити Лачанском, председнику СО Бачка Паланка, др Жељку Вучковићу, професору Факултета у Сомбору, Драгану Којићу, директору Градске библиотеке у Новом Саду, професорици Марији Водалов и многим другим појединцима и удружењима са којима је Библиотека остварила завидну и корисну сарадњу.

     После извештаја о раду који је поднела директорица Ковиљка Добрић, гости су имали прилику да уживају у богатом културно-уметничком програму ученика Музичке школе "Стеван Христић" из Бачке Паланке, као и представи "Вељко" ученика ОШ "Вељко Петровић" из Бегеча.

     Ковиљка Добрић, директорица Библиотеке, упознала је присутне са пројектима у којим је Библиотека учествовала током прошле године, попут "Библиотеке за ново доба", "Разгледнице мога завичаја", нагласивши да библиотеке више нису само места где се читају књиге, већ су окренуте свим изазовима модерног доба.

     Према речима директорице, Народна библиотека "Вељко Петровић" одавно негује и са доста успеха развија врло захтевну форму рада, а то су послови на комплетирању литературе за израду матурских, семинарских и стручних радова за потребе корисника са посебним захтевима. 

     Одељење располаже са две читаонице: општа читаоница и читаоница научног одељења. Капацитет опште читаонице је 16 места, а научна читаоница поседује 14 персоналних столова и четири компјутера најновије генерације. 

     Иако окренути изазовима новог доба, не одричемо се ни тадиције - напоменула је Ковиљка Добрић, директорица Библиотеке. Нагласила је да ћемо увек инсистирати на традиционалним обичајима, тековинама старих генерација. У то име, сваки огранак Народне библиотеке ће бити освештан, добиће своју славу, а кум Библиотеке ће јој даровати име. Тако је огранак у Товаришеву већ добио име по протојереју Јовану Протићу, у Деспотову по Мирославу Антићу, у Парагама по Светом Сави, у Пивницама по датуму прве уписане књиге у књигу инвентара, (13. октобар), у Гајдобри по Јовану Дучићу и у Обровцу по знаменитом Обровчанину др Славку Јовину. 

     Народна библиотека "Вељко Петровић" данас располаже са 178.638 књига и има 6.502 члана. Према најновијим статистичким подацима сваки уписани члан је просечно прочитао 13 књига, а на опште задовољство библиотекара расте и број читалаца. У 2013. години уписано је за 1793 члана више него претходне године. Ово су очекивани резултати јер се за библиотекаре Библиотеке "Вељко Петровић" корисник поставља на сам врх приоритета, а задовољење његових потреба на сам врх циљева рада.

     Директорица је нагласила да је захваљујући помоћи локалне самоуправе у прошлој години, поред осталог, Библиотека прикључена на градску канализациону мрежу, урађен пројекат адаптације подрума у сврху реализације културно-уметничког програма, уређено  двориште које ће с пролећа сачекати уметнике, ђаке и све љубитеље писане речи.

     После званичног дела и културно-уметничког програма за све присутне је приређен коктел у простору галерије Библиотеке.

 

     

 

     

     

     

Књига месеца

gnev

Мај

Блиц вести

  • Промоција

    У читаоници Библиотеке у Гајдобри 28.05. 2017. године одржаће се предавање удружења Живот и здравље из Новог Сада. Предавање и промоцију књига из са практичним саветима и рецептима за лечење  болести природним лековима представиће Јован Митић, доктор природне медицине.